6. Kup Srbije - Rade Antić
business co.
25-27. novembar 2011. Beograd - Sava Centar
Legenda jugoslovenskog bridža i po mišljenju mnogih jedan od najboljih igrača stare Jugoslavije. Rade Antić je prvenstveno bio veliki prijatelj i čovek. Evropejac po opredeljenju i veliki džentlmen. Ko ga je znao, sasvim sigurno će ga tako pamtiti, po držanju do sebe, pozitivnoj energiji i duhu.
Bio je raskošan talenat, naš najtrofejniji igrač, reprezentativac Jugoslavije... Sve što je radio radio je sa lakoćom, kao da se igra i da samo smišlja najbolji način kako da izrazi svoje originalne zamisli.
Na samom početku sedamdesetih pojavljuje se na bridžu i vrlo brzo postaje jedan od vodećih igrača. Posle nepunih godinu dana odlazi sa svojim prvim partnerom Aleksandrom Bauerom u Veneciju gde osvaja 3. mesto. Ređaju se turniri u Italiji, Francuskoj, pobedom na jakom turniru u Salernu, evropska prvenstva u Atini. Izraelu, Švedskoj, Lozani, Brajtonu, gde par Antić- Bauer dobija poziv za učešće na prestižnom turniru Sunday Time u Londonu.
Ipak, najveće uspeha Rade postiže sa venčanim kumom Dragoslavom Velovičem. Pobeđuju gotovo na svim turnirima u zemlji gde se zajedno pojavljuju. "najbolji pregled i savršena kontra igra" govorili su mnogi. Svakako su bili par za pamćenje, okružen gomilom kibicera koji bi bez daha gledali i prepričavali svaki njihov potez (a ne može se reći da to i glavnim akterima igre nije podjednako prijalo).
Pehari i nagrade za prva mesta na međunarodnim turnirima u Puli, portorožu, Bledu, prestali su da osvajaju samo strani igrači, odnosio ih je Rade Antić. Bridžisti su govorili da je dete sreće i bio je. Sreća prati mudre i hrabre. Igrao je bridž sa oduševljenjem deteta koje ne može da se odvoji od svoje omiljene igre. Nije znao za umor. Desetine sati neprekidne igre slobodnih partija ili turnira. Nikad mu nije ponestajalo elana da rešava složene bridž probleme i da pogađa gde se koja karta nalazi i šta ko od protivnika planira za stolom
Ako bi se igrači okupili posle turnira da analiziraju podelu, koju niko nije uspeo da reši, Rade bi samo kratko rekao: " Ne mož'se padne!" I dok bi svi sa nevericom gledali, Rade vukao poteze sigurne igre u velemajstorskom stilu. Italija, zamlja bridža, ga je prihvatila kao svoga. Dobio je nadimak jugoslovenski Garoco jer je po liku i po načinu igre podsećao na italijanskog bridž idola Benita Garozzo-a.
